Da! Što da ne? I ne samo jedna strategija, već više njih. Svaka od strategija, koja može da se veže za intelektualnu svojinu, pomaže da se maksimizira profit. A koje su to?
Glavna strategija
Vredi znati koji oblik zaštite biramo za naš intelektualni proizvod, jer za svaki od njih važe različita pravila. U slučaju naše najnovije pank pesme je verovatno sasvim jasno da će ona biti podložna propisima o autorskim pravima, ali u slučaju zamene Marten’s bakandži na odelo možda ćemo morati da se odlučimo i za logo, slogan i naziv brenda. A šta je sa znanjem? Naši intelektualni proizvodi u osnovi podležu propisima o zaštiti autorskih prava ili industrijskog prava. U okviru zaštite industrijske svojine može se govoriti o najpoznatijim patentima i žigovima, kao i o manje poznatom zaštitom korišćenja modela, zaštitom dizajna ili zaštitom geografskih oznaka. Sve intelektualne kreacije i proizvodi koji se štite moraju se svrstati u jednu od njih. Kako bi se koji oblik zaštite ponašao u našoj kompaniji? To svakako zavisi od: Da li je važno vreme zaštite? Jednostavnost prijave zaštite? Naknada za održavanje? Mogućnost ugrožavanja? Područje? Koji oblik zaštite je regulisan kojim zakonom ili propisom? Pa, ubaciti naš intelektualni proizvod u tu gomilu pitanja bez strategije bilo bi neozbiljno! Ovde je potrebna strategija, i to ne samo jedna!
Strategija prijavljivanja
Ovde određujemo odgovarajući oblik zaštite. Ako je intelektualni proizvod tipična, za inžinjere draga „mašina“, onda obično preporučujemo pored prijave patenta i prijavu zaštite korišćenja prototipa. Ovaj drugi postupak obezbeđuje skoro trenutnu zaštitu prototipa, ali samo na 10 godina. Ali kad već neposredna zaštita pruža sigurnost, kasnije dobijanjem patentne zaštite u dužem postupku dobijamo 20 godina zaštite. Ukoliko dodeljenom patentnom punomoćniku ukažemo na to da je ostalo još istraživačkih zadataka, možemo koristiti i prednosti internog prioriteta na godinu dana.
Marketinške strategije
U marketinškoj strategiji, pored procena neophodnih za korišćenje pronalaska, moramo znati i konačan oblik ili oblike zaštite. Sa ovim su usklađeni specifični vremenski i akcioni planovi koji se odnose na ulazak na tržište.
Marketinška strategija tržišta
Nije svejedno kada i koliko je tržište spremno za naš pronalazak. Odnosno, u skladu sa životnim ciklusom proizvoda od našeg tržišta očekujemo iskorišćenost u fazi rasta, stagnacije ili opadanja potražnje. Takođe nije sporedno ni to kolika je šansa da neki veći tržišni učesnik posle nekoliko godina počne da odvlači naše kupce sa nekim zamenskim proizvodom koji se zasniva na našem pronalasku.
Marketinška strategija brenda
Strategija brenda je usko povezana sa izlaznom strategijom i finansijskom strategijom, jer prilikom prodaje brenda osnova je uvek knjigovođstvena vrednost, dok vrednost brenda može dodati ozbiljne multiplikatore u tu formulu.
Moramo biti u mogućnosti da procenimo koliko dodatnog kvaliteta daje našem proizvodu robna marka ili drugi vid zaštite, odnosno gde se proizvod može pozicionirati. Ovo takođe daje odgovor na jedno od osnovnih pitanja o cenama. Da li naš zaštitni znak razlikuje naš proizvod od drugih? Da li je dovoljno efikasan? Da li je dovoljno lako za pamćenje? Odgovori moraju biti zapisani i način njihovog postizanja mora biti zabeležen u strategiji brenda.
Teritorijalna strategija
Geografsko planiranje je umetnost prilagođavanja na ciljna tržišta.To, koliko poznajemo zvaničnu administraciju države koja predstavlja naše tržište, sa jedne strane postavlja pitanje procedure, a sa druge strane cene. Biće država, u kojima zaštita trenutno nije vredna, ali kasnije možemo da je uvedemo. Biće i zemlje u koje nikada nećemo ući zbog obima proizvodnje, oporezivanja ili npr. ekoloških propisa.
Preduzetničke strategije
Strategija tajne
I za najpametnijeg pronalazača važi: ĆUTI! Naravno, vlasništvo nad našom idejom možemo staviti u tešku poziciju ako iznesemo detalje rešenja. Posebno morate biti oprezni, jer postoje ljudi, koji se inspirišu čak i pri pokretanju osnovnog problema i stvaraju gotove izume brzinom munje. Dovoljno je da naši konkurenti saznaju tek u trenutku upotrebe na koliko smo velikoj stvari radili do sada.
Strategija dominacije
Ovo je pravilo jakih igrača: brzoreagujuće aparate odeljenja za istraživanje i razvoj zaista velikih tržišnih igrača ne ometaju ni troškovi prijave, ni donošenje brzih odluka, niti njihova brza implementacija. I ne želimo da istisnu naš, patentom zaštićen, skoro savršen izum sa tržišta sa sličnim, zamenskim proizvodom, zar ne? Ako postoji rizik od toga, moramo da budemo oprezni!
Finansijska strategija
Kompanija mora biti svesna troškova koji nastaju u vezi sa podnošenjem i održavanjem različitih oblika zaštite. Od toga će u budućnosti zavisiti i povraćaj troškova, troškovi izdavanja, a to će uticati na profit. Finansijski plan je deo poslovnog plana.
Izlazna strategija
Pronalazak može biti večan, ali vlasnik patenta koji očekuje korist od toga ne mora. Patent je zaštićen 20 godina. Ali šta ako želimo ranije da „izađemo“ iz toga? CD diskovi zbog kojih su kasete sa trakama postale suvišne, do nedavno su bile kao komete, ali njihov sjaj nije trajao 20 godina. Kada bismo bili na mestu vlasnika CD patenta, kada su se pojavili fleš memorije, brzo bismo osetili vetrove promene i pomislili: „trebalo bi sve brzo prodati dok je cena još dobra“.
Mnogi ljudi već prilikom patentiranja pronalaska znaju kada će biti prodat. Njihova izlazna strategija je bolja od onog ko ga ni nema.