Zašto mi nudimo najisplativije i najbrže rešenje?
Samo kompanije ili pojedinci sa registrovanom kancelarijom ili prebivalištem u državi članici Evropske unije imaju pravo da podnesu direktno zahtev za zaštitu žiga u EU. Preduzeća ili pojedinci izvan EU mogu da podnesu zahtev za registraciju žiga isključivo preko zakonskog zastupnika registrovanog u EU.
EU žig je najisplativije rešenje, jer možemo da dobijemo zaštitu žiga koji važi u svim državama članicama EU u jednom jedinom postupku i u jednom jedinom trošku. Ako pokrenemo prijavu za zaštitu međunarodnog žiga van Evropske unije, možemo računati na mnogo veće troškove nego ako podnosemo prijavu za zaštitu žiga u EU koristeći pravnog zastupnika iz države članice.
Tržišta Evropske unije su važna, pa shodno tome i upravljanje zaštitnim znakovima. Međutim, po ceni koja je i po 10 puta veća, to ne vredi. Iz tih razloga mi nudimo jednostavan, profesionalan i jeftin način registracije žiga u EU. Naša advokatska kancelarija, koja je registrovana u Evropskoj uniji, pruža pravnu, brzu i efikasnu podršku u postupcima u vezi zaštite žiga pred Evropskom kancelarijom za zaštitu žigova (EUIPO).
Procedura direktne zaštite EU žiga može da se završi za svega 4 meseca. Ovo je znatno brže od dobijanja žiga EU u međunarodnom postupku. Direktna prijava žiga u EU je stoga najjeftiniji i najbrži način za dobijanje zaštite žiga u EU.
Procedura međunarodne zaštite žiga van EU
Postupak zaštite međunarodnog žiga se uvek može zasnivati na jednoj osnovnoj prijavi žiga. Ovaj osnovni zaštitni znak može biti i zaštitni znak u EU. Nakon prijave žiga u EU, međunarodni postupak se može pokrenuti u bilo kojoj drugoj zemlji van Evropske unije.
Ko treba da bude nosilac žiga?
Nosilac žiga može biti pojedinac, kompanija, čak i preduzetnik. Štaviše, zaštitni znak može imati i više nosioca. Ni posle registracije žiga, identitet nosilac žiga nije nepromenljiv, jer žig kasnije može da se prenese na drugog nosioca ili delimično ili u celosti.
Da bi odlučili koje rešenje je najprikladnije, važno je znati, da samo nosilac žiga taj, koji može trećem licu da da dozvolu za korišćenje žiga. Naravno, važno je i to, za šta daje pravo korisniku žiga ta dozvola za upotrebu u smislu prostora, vremena i obima.
U većini slučajeva, upotreba nije besplatna, pošto je žig pravo svojine i kao takav se obično plaća naknada za njegovo korišćenje. Naravno, moguće je i besplatna upotreba.
Uvek nosilac žiga odlučuje o tome, ko može da koristi njegov žig i u kojoj meri.
Zašto je važno angažovati profesionalnog stručnjaka?
Sada ćemo da pričamo o tome, zašto bi zastupanje trebali poveriti profesionalnom stručnjaku. Na primer takvom advokatu, koji ima zvaničnu stručnu kvalifikaciju za zaštitu industrijskog prava.
- Da biste podneli zahtev za zaštitu žiga, potrebno je utvrditi ispravan(e) tip(ove) žiga.
- Takođe je važno da izbegnemo nepotrebne troškove pouzdanim istraživanjem zaštitnih znakova.
- Definisanje robe i usluge i njihovo svrstavanje po zakonu o žigovima je takođe zadatak za stručnjaka.
- Neometani tok procesa zavisi od dugogodišnjeg profesionalnog iskustva i kontinuiranog prisustva.
- Takođe je moguće izbeći neprijatno iznenađenje kada Vas Zavod ne obaveštava o završetku registracije, već Vas poziva na izmene i ispravke.
Mi Vam stojimo na raspolaganju sa našim iskustvom, fleksibilnošću i stručnošću! Biće nam drago da Vam budemo profesionalni partneri u uspešnoj i neometanoj prijavi za zaštitu žiga.
Pomažemo i Vama – zaštita žiga zbog imovine preduzeća
Stvorite zakonom određeno pravno okruženje za svoje žigove i patente, tako da intelektualna svojina Vašeg preduzeća bude okružena odgovarajućom sigurnošću zaštite industrijskog prava. Zašto Vam je potreban advokat specijalizovan za procese zaštite žiga sa odgovarajućim posebnim kvalifikacijama za prijavu žiga? Šta je ta misteriozna pretraga žiga i za šta služi? Ko će da zaštiti naš zaštitni znak ako bude kopiran ili napadnut (povreda prava žiga)? Ko će Vas zaštititi ako ste nenamerno povredili tuđi žig? Kako Vam možemo pomoći da kreirate pravi zaštitni znak, logo, naziv brenda, naziv proizvoda, ime ili da odredite dizajn i pakovanje? Pogledajmo to detaljno.
Zaštitni znak nije magija – pomaže da se iseče veći komad tržišne pite. Prema našem iskustvu, preduzeća predugo čekaju da registruju svoju intelektualnu svojinu zaštićenu žigom. Međutim prepuni smo nezaštićenom intelektualnom svojinom (logo, naziv preduzeća, dizajn, slogani), koje konkurencija može napasti u svakom trenutku. Naša sveobuhvatna usluga u postupku zaštite žigova pomaže preduzetnicima da prepoznaju koje intelektualne svojine poseduju, kako mogu da ih koriste u sopstvene svrhe i sa koje pozicije mogu da pregovaraju u slučaju sporova. Krajnji rezultat je veće tržište, veća sigurnost, veće mogućnosti.
Dobar brend je ujedno i osećaj, ali to se mora postići
Na šta treba obratiti pažnju prilikom registracije žiga?
- Moramo znati, za koju uslugu ili robu nam je potrebna zaštita žiga. Izbor moramo da vršimo na osnovu međunarodno prihvaćene robne klasifikacije.
- Nije naodmet znati i to, koja vrsta žiga najviše odgovara robi ili usluzi koje želimo da zaštitimo. Zaštitni znak može da se odnosi na reč, na slovo, na oblik, figuru itd.
- Moramo takođe da preispitamo našu prijavu i sa stanovišta da li je ona u suprotnosti sa nekim isključivim razlogom, koji onemogućava registraciju. Na primer, pretraga žiga pomaže da li žig ispunjava uslove za registraciju ili će možda biti osporen zbog sličnosti.
- Postojaće potreba za efikasnom komunikacijom, jer registracioni postupak krije otklonjive i neotklonjive prepreke. Ako ih zavod primeti, potrebne su efikasne reakcije. Postoje i slučajevi da prigovor ne daje zavod, već neki drugi korisnik nekog znaka ili žiga, ko smatra da naša prijava povređuje njegovo pravo.
- U slučaju ozbiljne tržišne konkurencije korisno je da neko zna kako može da se ubrza postupak registracije.
- Adekvatnom pripremom sprečavamo da dođe do zastoja u proceduri. (Da ne bismo prošli kao Mariah Carey…)
Vredi unapred znati apsolutne razloge za odbijanje prijave. U njih spadaju na primer ako neko želi da prisvoji nešto što ne može, u odnosu na celokupno tržište. Na primer ne može da bude žig opisna celina „plastična igračka“ ili često korišćen piktogram „nož/viljuška“ itd.
Ali šta je u stvari žig?
Zaštita žiga pruža ekskluzivno pravo korišćenja žiga. Žig je znak, koji se koristi za razlikovanje robe ili usluga, koji pomaže da se potrošači informišu o poreklu robe ili usluga. Aplicirani zaštitni znak obuhvata robu i usluge za koje se traži zaštita, znači lista robe određuje obim zaštite žiga.
Sa žigom identifikujemo poreklo robe ili usluga, koje se mogu pojaviti u obliku imena brenda, loga, grafike, slogana, tipa, boje, zvuka i mnogih drugih karakteristika ili u kombinaciji istih. Suština je jedinstvenost i prepoznatljivost, pa se mora definisati tako da bude jasna, precizna, sama po sebi potpuna, lako dostupna, razumljiva, trajna i da se može objektivno prikazati.
I kod kupaca se odvija ta identifikacija i uz pomoć nje pojavljuje se kod njih osećaj za brend, odnosno ono što osećaju u odnosu na robu/uslugu. Ako je taj osećaj dobar, zaštitni znak će biti vredan.
Dakle, šta je logo ili naziv brenda?
Zaštitni znakovi su uglavnom nazivi brendova ili logo. Naziv brenda i logo su obično oblici obeležavanja koji su pogodni za razlikovanje našeg proizvoda ili preduzeća od drugih. Zbog toga za njih tražimo zaštitu žiga. Moramo da odlučimo, da li ćemo prijaviti zaštitu žiga samo za izraz i/ili figuru, reč ili kombinaciju reči i da li ćemo je prijaviti u boji ili u crno-beloj varijanti.
Prilikom kreiranja portfolija žiga neke kompanije, moramo koristiti više vrsta zaštitnih znakova. Tipovi žigova se definišu na osnovu onoga šta trebaju da opišu. A načini opisa tipova žigova se definišu na osnovu toga, na koji način se mogu najjasnije opisati. Zato na primer treba posebno zaštititi logo, naziv kompanije, naziv brenda, slogan, pa čak i oblik robe ili pakovanja.
Šta žig daje zauzvrat?
Zaštitni znak donosi profit. Profit je ideološka vrednost žiga, koja se formira kod kupaca prilikom korišćenja zaštićenog proizvoda ili usluge. Koliko rado ljudi koriste žigom zaštićeni proizvod, toliko žig vredi. Investitori, koji ulažu u preduzeće takođe uzimaju u obzir i ovu vrednost kada procenjuju vrednost kompanije.
Žig je imovinsko pravo, element imovine koja se može upisati i u knjigovođstvo! Najvredniji brend na svetu 2021. godine bio je Apple, sa vrednošću brenda od 263 milijarde dolara.
Kako treba registrovati žig?
Mora se proći kroz zakonski propisani proces registracije, tokom kojeg mora se klasifikovati proizvod/usluga i obaviti potrebna administrativna procedura. Ali to nikad nije dovoljno. Registracija žiga je završena tek kada se donese odluka o registraciji (a – nadajmo se – ne o odbijanju).
Čiji žig će biti registrovan?
Zaštita žiga može biti odobrena ako prijava ispunjava sve zakonske uslove, koje uopšte nije lako ispuniti, a koje će i nadležni zavod ispitati. Kako?
Registracija žiga ima uslove i pravila propisana zakonom i konvencijama.
Oznaka mora biti pogodna za registraciju. Znak može biti neprikladan za registraciju iz više razloga.
Procedura prijave takođe nameće niz zahteva podnosiocu prijave. Rokovi, naknade, prioritetna potraživanja, produženja, kašnjenja… Moramo da poštujemo niz proceduralnih pravila i moramo da donosimo proaktivne odluke.
Ako smo uspešno odabrali odgovarajući znak i uspešno prošli kroz proces prijave, zavod će registrovati naš zaštitni znak retroaktivno od datuma prijave!
Šta to znači?
Ako je naš žig uspešno registrovan, imamo pravo na isključivo korišćenje i eksploataciju žiga od datuma prijave.
Trebamo da koristimo spisak robe
Zaštita žiga se u svakom slučaju treba tražiti na određene proizvode ili usluge, jer ne postoji sveobuhvatna opšta zaštita žiga. Moramo pažljivo da odaberemo robu/usluge, pri čemu se mora voditi računa o kratkoročnim i dugoročnim ekonomskim ciljevima, jer žig pruža zaštitu u odnosu na tu robu/uslugu. Takođe je bitno znati, da žig moramo da koristimo u odnosu na označenu robu, u suprotnom zaštita žiga može čak i prestati. Sastavljanje spiska robe ima i aspekte isplativosti.
Moramo navesti odgovarajuće vrste zaštitnih znakova
Vrste žigova određuju oblik žiga. Shodno tome, možemo se prijaviti za zaštitu sledećih vrsta žigova za naše proizvode, usluge:
- slovni zaštitni znak
- grafički zaštitni znak
- prostorni zaštitni znak
- pozicioni zaštitni znak
- zaštitni znak za šaru
- zaštitni znak boje
- zaštitni znak zvuka
- zaštitni znak pokreta
- multimedijalni zaštitni znak
- hologramski zaštitni znak
- ostali zaštitni znaci
Brze informacije o žigu
- Mogućnost razlikovanja robe ili usluge, pravo na isključivo korišćenje žiga
- Roba, usluge
- Može se produžiti na neodređeno vreme
- Oznaka koja se može jasno i precizno predstaviti
- Regioni i države za koje smo tražili zaštitu
- Podnošenje -> priznavanje dana prijave -> plaćanje takse -> formalno ispitivanje -> suštinsko ispitivanje -> oglašavanje -> registracija
- Za jedan znak može da se traži jedna zaštita. Nakon podnošenja prijave oznaka se ne može menjati.
U odnosu na žig možete tražiti
Ovo upravo pripada ovde
Šta nikad neće biti zaštitni znak?
Mnogi misle da se sve može zaštititi, samo treba da se opiše. Na primer, mirisi se ne mogu zaštititi, jer ne mogu da se predstave. Ali postoje i drugi razlozi za isključivanje, na primer ako želimo sa zahtevom za zaštitni znak da prisvojimo neku reč ili oznaku iz svakodnevnog života.
Oznaka ne može biti zaštićena žigom ako se sastoji isključivo od takvih znakova ili elemenata koji se stalno i uobičajeno koriste u uobičajenom jeziku ili u poštenoj poslovnoj praksi. ( Zž. Odeljak 2 (2) tačka b))
Naravno, obična reč ne može biti zaštićena ne samo zbog svoje opšte prirode, već i zbog toga što se već koristi na dnevnoj bazi u komercijalnim oblastima koje uključuju robu ili usluge. Može se reći da je u nekom smislu „već zauzeta“.
Zašto je potrebno da se traži zaštita žiga za bilo šta?
Zbog ideje
Da bi se sprečilo da neko drugi koristi nešto pogodno za registraciju žiga, potrebno je opisati šta je to i kako izgleda. Ako je dobro opisano, sve ostalo je samo kopija. Stvorili smo naš mali monopol.
Zbog koristi
Dobar proizvod/uslugu prati dobar doživljaj. Takve robne marke povećavaju vrednost robe/usluge, poboljšavaju percepciju kompanije na tržištu.
Ko je vlasnik žiga?
Slava pripada nosiocu
Podnosilac zahteva za zaštitu žiga je nosilac žiga, može raspolagati žigom po svom izboru, a kao nosilac naveden je u registru žigova.
Upotrebu žiga može odrediti isključivo podnosilac prijave u skladu sa odredbama registracije. Žig se može prodati i može povećati tržišnu vrednost kompanije.